Наманган вилоятида ғалла ўрим йиғими бошланди

Маълумки, ҳозирда бутун дунёда долзарб масала бўлиб турган озиқ-овқат, хусусан дон ва нон танқислигини олдини олишга қаратилган муҳим чора-тадбирларнинг энг асосий бўғими, бошоқли донни нес-нобуд қилмасдан йиғиштириб олиш, ғалладан бўшаган майдонларга эса такрорий экинлар экиш долзарб саналади.

Ўтган йилларда 2 та Мингбулоқ ва Поп туманларида ғаллачилик соҳасида кластер корхонаси ташкил этилган бўлса, жорий йилда эса барча 11 та ғалла етиштирадиган туманларда 10 та ғаллачилик кластер корхонасига Фючерс шартномаси асосида ғалла етиштириш учун бириктириб берилган.

Шунингдек, семинарда ғалладан бўшаган ерларга такрорий экинларни кечиктирмасдан экиш, уларнинг парвариши бўйича ҳам тавсиялар берилди. Бунда ижтимоий муҳофазага муҳтож оилаларга ер бириктириб бериш алоҳида талаб қилиб қўйилди. Эътиборли жиҳати шундаки, 1557 гектар "E-Auksion" электрон савдога ариза топширган, лекин ғолиб бўлмагани сабаб ер олмаган фуқароларга ажратиб берилади.

Бунинг натижасида Вилоятда кам таъминланган, эҳтиёжманд ва ишсиз 21 500 та аҳоли хонадонлари оталиққа олинади. “Темир дафтар”, “Аёллар дафтари” ва “Ёшлар дафтари”даги мехнатга лаёқатли вақтинчалик ишсиз фуқароларга тўғри келади. Уларга уруғлик буғдой, сомон пресс ва такрорий экин экиш учун ер майдони берилади. Бу ерларда сабзавот, картошка, дуккакли экинлар, мойли экинлар ва чорва озуқа экинлари етиштирилади.

1-сектор ҳудудидаги маҳаллаларда истиқомат қилаётган опа-сингиллар учун "Chust textile" корхонасига саёҳат уюштирилди.

Мақсад: Хотин-қизлар бандлигини таъминлаш. Бунда махсус дафтар, "Аёллар дафтари"," Темир дафтар " рўйхатида турувчиларнинг турмуш фаровонлигини янада яхшилаш муҳим масала бўлиб, уларнинг оилавий даромадини оширишга эътибор қаратилмоқда.

Туман ҳокими Бекзод Хамдамов бандлик масалаларини ҳал этишда бу каби корхоналарнинг ўрни катта эканлигини алоҳида қайд этиб ўтди.

Мазкур корхонада ишлаш истагида бўлганлар, бу ердаги шароитлар билан яқиндан танишиб, имкониятлар кўламини кўздан кечиришди.

Aholini ro‘yxatga olish qachondan o‘tkazila boshlangan

Aholini dastlabki ro‘yxatga olish qadimgi Gretsiya, Vavilon, Mesopotamiya, Rim, Xitoy, Yaponiya va Misrda o‘tkazilgan. Lekin, bu aholi ro‘yxatlarining maqsadi aholidan soliq yig‘ish, ya’ni boj olish hamda harbiy maqsad uchun aholi sonini aniqlash bo‘lgan. Shuning uchun ham, bu aholi ro‘yxatlarida asosan erkaklar ro‘yxatga olingan. Chunki, u paytlarda erkaklarning iqtisodiy o‘rni yuqori bo‘lgan, soliq to‘lashda faqat erkaklar, ya’ni oila boshliqlari qatnashgan.

Aholini eng birinchi rasmiy ro‘yxatga olish 1790 yilda AQShda, keyinchalik 1800 yilda Shvetsiya va Finlyandiyada, 1801 yilda – Angliya, Daniya, Norvegiya va Fransiyada o‘tkazilgan. Ammo, bu aholi ro‘yxatlari juda oddiy shaklda hamda uzoq muddatga cho‘zilgan. Masalan, birinchi AQShda aholini ro‘yxatga olish ishlari 18 oy davomida olib borilgan.

XIX asrga kelib, aholini ro‘yxatga olish juda kengaydi.Qator Evropa mamlakatlarida statistika tashkilotlari tuzildi. Aholini ro‘yxatga olish ilmiy dasturlar asosida olib borilishi yo‘lga qo‘yildi. Xususan, 1870-1879 yillarda dunyoning 48 ta, 1890 yillarda esa 57 ta davlatida aholi ro‘yxati o‘tkazilgan. XIX asr oxirida dunyo aholisining 21 foizi ro‘yxatga olingan bo‘lsa, XX asr boshida 54 foiz aholi ro‘yxatdan o‘tkazilgan.Respublikamizda demografik jarayonlarning holatini o‘rganishda mamlakat hududida o‘tkazilgan aholi ro‘yxati ma’lumotlari muhim ahamiyat kasb etadi. Manbalarda keltirilishicha, O‘zbekiston hududida dastlabki aholi ro‘yxati 1897 yilda o‘tkazilgan bo‘lib, ushbu ro‘yxat ma’lumotlari XIX asr oxirida O‘zbekistonda mavjud oilalar soni, aholi soni, yoshi va jinsi, etnik tarkibi, tug‘ilish, o‘lim kabi demografik jarayonlar haqida tassavvur hosil qilishga yordam bergan. O‘zbekiston hududida keyinchalik 1926, 1939, 1959, 1970, 1979 va 1989 yillarda aholini ro‘yxatga olish ishlari tashkil etilgan.

Чуст туман "Яккабулоқ" МФЙда жойлашган 8-сонли умумтаълим мактаби ўқитувчилари билан ижтимоий-маънавий муҳитни соғломлаштириш юзасидан тадбирлар ўтказилди. Мактаб ўқитувчилари билан "Илм олишнинг афзалликлари", "Кийиниш маданияти", "Диний мутаассибликнинг зарарли таъсирлари" масалаларида фикрлар алмашилди. Иштирокчилар томонидан берилган саволларга жавоблар берилди.

Тадбирлар давомида РМММ Чуст туман бўлими бошлиғи С. Насимхонова, "Қизил ярим ой" жамияти раҳбари Н. Иноятовалар иштирокида "Меҳнатобод" МФЙда жойлашган 18-сонли МТТда бўлишди. МТТ ходималари билан "Бола тарбияси азиз", "Жаҳолатга қарши маърифат билан" рукнида мулоқотлар ташкил этилиб, иштирокчиларга тегишли тавсиялар берилди.

Шунингдек, ҳар иккала маҳалла фаоллари билан ҳамкорликда "Маҳаллабай" тартибида тадбирлар ташкил этилди. Тадбирлар давомида маҳаллаларда амалга оширилиши лозим тадбирлар юзасидан тавсиялар берилди.